Back

ⓘ Nekroza




Nekroza
                                     

ⓘ Nekroza

Nekroza je naziv za preranu smrt ćelija i živih tkiva. Nekrozu uzrokuju spoljni faktori, kao što su infekcije, toksini ili povrede. Razlikuje se od apoptoze, koja predstavlja prirodno uzrokovanu ćelijsku smrt. Dok apoptoza često ima pozitivne efekte na organizam, nekroza je gotovo uvek štetna, a može biti i fatalna.

Ćelije koje umiru usled nekroze obično ne šalju iste hemijske signale imunskom sistemu kao što to čine ćelije koje prolaze kroz apoptozu. Ovo sprečava fagocite da lociraju i sprovedu fagocitozu nad mrtvim ćelijama, što vodi do nagomilavanja mrtvog tkiva i ostataka ćelija na i oko mesta ćelijske smrti. Zbog ovoga je često neophodno da se nekrotično tkivo ukloni hirurškim putem.

                                     

1. Uzroci

Ćelijsku nekrozu mogu da izazovu brojni spoljašnji uzročnici, kao što su povreda, infekcija, kancer, infarkt, otrov i zapaljenje. Na primer, infarkt blokada dotoka krvi u mišićno tkivo uzrokuje nekrozu mišićnog tkiva usled nedostatka kiseonika u pogođenoj ćeliji, kao na primer kod infarkta miokarda -- srčanog udara. Otrovi određenih pauka i zmija mogu da izazovu nekrozu tkiva oko mesta ujeda. Takođe, nekrozu može da izazove infekcija streptokoka grupe A jedna od takozvanih bakterija koje izjedaju meso.

Nekrotičko tkivo ne prolazi kroz iste hemijske reakcije kao normalno umiruće apoptičko tkivo. Iznenadno otkazivanje jednog dela ćelije okida takozvanu kaskadu događaja. Osim odsustva signala imunskom sistemu, ćelije koje prolaze kroz nekrozu mogu da ispuštaju štetne hemikalije u okolno tkivo. Na primer, ćelije sadrže male organele, lizozome, koje su u stanju da svare ćelijski materijal. Oštećenje membrane lizozoma može da dovede do otpuštanja enzima koji se u njemu nalaze, i time do uništenja drugih delova ćelije. Još gore, kada ovakvi enzimi budu otpušteni iz ćelije mogu da izazovu lančanu reakciju daljih ćelijskih smrti. Ako dovoljna količina povezanog tkiva podlegne nekrozi, stanje se naziva gangrenom. Ispravna nega i lečenje rana nastalih od životinjskih ujeda igraju ključnu ulogu u sprečavanju ovog tipa raširene nekroze. Tokom hirurške biopsije, ova nekrotička lančana reakcija se zaustava fiksacijom ili zamrzavanjem.

Nekroza tipično počinje ćelijskim nadimanjem, varenjem hromatina, disrupcijom ćelijske membrane i membrana organela. Kasnu nekrozu odlikuje ekstenzivna hidroliza DNK, vakuolacija endoplazmatičnog retikuluma, raspad organela i liza ćelije. Otpuštanje intracelularnog sadržaja nakon probijanja ćelijske membrane je uzrok zapaljenja tokom nekroze.

                                     

2. Morfološke šeme

Može da se razlikuje sedam morfoloških šema nekroze:

  • Fibrinoidna nekroza je uzrokovana imunski-nastalim vaskularnim oštećenjima.
  • Gumatozna nekroza je ograničena na nekrozu koja uključuje spirohetalne infekcije na primer sifilis.
  • Hemoragična nekroza nastaje usled blokade venskog odvoda iz organa ili tkiva na primer usled testikularne torzije.
  • Nekroza masti nastaje od dejstva lipaza na masna tkiva na primer akutni pankreatitis, ili nekroza tkiva grudi.
  • Sirasta nekroza je specifičan oblik koagulativne nekroze koji tipično uzrokuju mikobakterije na primer tuberkuloza, gljivice, i neke strane supstance. Može da se posmatra kao kombinacija koagulativne i likuefaktivne nekroze.
  • Likuefaktivna nekroza je obično povezana sa ćelijskim uništenjem i stvaranjem gnoja na primer tokom pneumonije. Ovo je tipično bakterijska ili ponekad gljivična infekcija usled njihove sposobnosti da stimulišu inflamatornu reakciju. Neobično je da ishemija sprečavanje dotoka krvi u mozgu proizvodi likuefaktivnu a ne koagulativnu nekrozu, usled nedostatka značajnije količine stroma.
  • Koagulativna nekroza se obično javlja u hipoksičnim nizak nivo kiseonika sredinama, kao kod infarkta. Obrisi ćelija ostaju nakon ćelijske smrti, i mogu se posmatrati svetlosnim mikroskopom.
                                     

3. Lečenje

Lečenje nekroze se tipično sastoji od dva različita procesa. Obično prvo mora da se sanira uzrok koji je doveo do nekroze, pre nego što se povede računa o samom umrlom tkivu. Na primer, žrtva ujeda pauka ili zmije će prvo primiti protivotrov kako bi se zaustavilo širenje toksina, dok će inficirani pacijent primiti antibiotike.

Nakon što je početni uzrok nekroze odstranjem, nekrotično tkivo svejedno ostaje u telu. Ne dolazi do reakcija imunskog sistema na apoptozu u vidu automatskog razlaganja i recikliranja ćelijskog materijala.

Standardna terapija koja se primenjuje u slučaju nekroze je hirurško odstranjivanje nekrotičnog tkiva. U zavisnosti od stepena nekroze, ovo može da varira od odstranjivanja malih delova kože do potpune amputacije zahvaćenih ekstremiteta ili organa. Druga opcija je hemijsko uklanjanje pomoću enzimskog razlažućeg agensa. U izvesnim slučajevima, posebna terapija crvima je korišćena sa dobrim rezultatima.

                                     

4. Vanjske veze

  • Uzroci nekroze, detalji i definicija
  • Društvo za podvodnu i hiperbaričnu medicinu. "Nekrotišuće infekcije mekog tkiva”. Pristupljeno 25. 07. 2008.
                                     
  • Faktori nekroze tumora ili TNF - familija su grupa citokina koji mogu da uzrokuju ćelijsku smrt. Krajem 19. veka Vilijam Koli, njujorški hirurg, je opisao
  • Limfotoksin takođe poznat kao faktor nekroze tumora - beta je limfokin. On je citokin koji proizvode ubice CD8 T ćelije koje ubijaju viralno inficirane
  • Glavni članak: Moždani udar Akutna ishemija mozga AIM ishemična nekroza mozga, infarkt mozga lat. infarctus cerebri acuta s. encephalomalacia alba
  • Faktor nekroze tumora - alfa TNF - alfa, TNF, kaheksin cachexin ili kahektin cachectin je citokin koji učestvuje u sistemskoj inflamaciji. On je član
  • prouzrokuje bezkrvnu tkivnu nekrozu koja se naziva beli infarkt ako se nekroza desi u u bubregu, razmekšanje maceracija ako se nekroza desi u mozgu, crveni
  • inflamatorno - destruktivnim procesom, te se na ta oštećenja kasnije nakalemi nekroza parenhima i fibroza. Postepenim napredovanjem bolesti javlja se slika prave
  • anemiska nekroza tkiva ili organa na koju se najčešće nadovezuje raspadanje tkiva i dejstvo truležnih bakterija. Preranu smrt ćelija i živih tkiva nekrozu
  • režnja hipofize i njihove nekroze Zadnji režanj je obično nezahvaćen, zbog direktne adekvatne opskrbe krvlju iz arterija. Nekroza može zahvatiti čitavi prednji
  • i kost. An on - site džepovima nekroze Količina ovisi o veličini prethodnog nekroze Koagulaciona nekroza suva nekroza izaziva smrt ćelija u zahvaćenom
  • izazivaju nekrozu hepatocita, te fibrozu i proliferaciju duktusa. Hepatociti oko centralne vene su najosjetljiviji i nastaje centrolobularna nekroza U slučaju
  • Nekrotizirajući fasciitis, lat. Fasciitis nekroza vezivne opne je ozbiljna bakterijska infekcija mekih tkiva i fascija tankih vezivnih opni koje obavijaju

Users also searched:

...