Back

ⓘ Oplođenje




Oplođenje
                                     

ⓘ Oplođenje

Oplođenje predstavlja spajanje ženskog i muškog gameta kome sledi spajanje njihovih jedara. Rezultat oplođenja je zigot koja se veoma složenim procesima razvija u nov organizam.

                                     

1. Načini oplođenja i razvića

U životinjskom svetu se, prema mestu odvijanja, razlikuju dva osnovna tipa oplođenja.

  • spoljašnje, pri kome se gameti izbacuju u spoljašnju vodenu sredinu gde se spajaju i
  • unutrašnje, prilikom koga spermatozoidi dospevaju u polne kanale ženke.

U zavisnosti od toga kakvo je oplođenje i gde se odvija dalje razviće embriona, razlikuju se tri tipa razvića:

  • ovoviviparnost i
  • viviparnost.
  • oviparnost,

Oviparnost ovum = jaje; parere = rađati je takvo razviće pri kome se i oplođenje i razviće embriona vrše u spoljašnjoj sredini kod riba i vodozemaca.

Ako je oplođenje unutrašnje i razviće se odvija u telu majke ali se embrioni hrane žumancetom jajne ćelije i po završenom embrionalnom razviću ženke rađaju žive mladunce onda je to ovoviviparnost vivum = živ; prisutno je kod nekih gmizavaca. Ovoviviparnost se smatra prelaznim stupnjem ka još boljoj zaštiti potomstva, ka viviparnosti.

Kod viviparnosti i oplođenje i kompletno razviće embriona se vrši u telu majke kod sisara. Ishrana i zaštita embriona sisara ostvaruje se razvićem posebnog organa – posteljice placente.

                                     

2. Oplođenje kod sisara

Oplođenje je unutrašnje i vrši se u polnim odvodima ženke, odnosno u jajovodu. Transport spermatozoida do mesta oplođenja, pored pokretljivosti samog spermatozoida, potpomažu pokreti trplji u polnim kanalima i kontrakcije mišića materice. Na putovanju kroz polni trakt ženke spermatozoidi dovršavaju svoje sazrevanje kapacitacija.

U toku oplođenja najvažniji procesi su:

  • aktivacija spermatozoida ;
  • spajanje jedara polnih ćelija.
  • aktivacija jajne ćelije i

Aktivacija spermatozoida počinje kada on dodirne omotač jajne ćelije što dovodi do tzv. akrozomske reakcije. Akrozomska reakcija sastoji se u izduživanju akrozoma u vidu cevi i oslobađanju njegovog sadržaja – enzima koji će razložiti omotače jajne ćelije.

Kontakt spermatozoida sa jajnom ćelijom dovodi do njene aktivacije koja se ogleda u kortikalnoj reakciji i obrazovanju fertilizacione kupe. U površinskom sloju jajne ćelije cortex – kora nalaze se vezikule kesice sa granulama zrncima. Čim prvi spermatozoid dodirne jajnu ćeliju, vezikule prskaju i granule se oslobađaju. To sprečava patološku polispermiju tj. da i drugi spermatozoidi, koji su dospeli do jajne ćelije u nju prodru. Na mestu dodira spermatozoida i citoplazme jajne ćelije obrazuje se ispupčenje nazvano fertilizaciona kupa. Pomoću nje se spermatozoid uvlači u unutrašnjost jajne ćelije.

Jedra spermatozoida i jajne ćelije nazivaju se pronukleusi haploidna su. Pre njihovog spajanja ženski pronukleus završava mejozu II bila je zaustavljena u metafazi. U oba pronukleusa dolazi do replikacije DNK, čime svaki hromozom ima dve hromatide. Dva se pronukleusa približavaju jedan drugom i pri tome gube svoje omotače. Hromozomi im se međusobno pomešaju, nastaje diploidno jedro zigota i odmah počinje prva deoba. Pošto jajna ćelija sisara nema centrozom centriole, deobno vreteno obrazuju centrioli spermatozoida.

                                     

3. Značaj oplođenja

  • uspostavlja se diploidan broj hromozoma u zigotu čime potomci imaju isti broj hromozoma kao i njihovi roditelji;
  • aktivira se jajna ćelija da otpočne sa brazdanjem, odnosno embrionalnim razvićem.
  • potpuno slučajno, nasumično spajanje gameta omogućava ogromnu raznovrsnost potomstva; tako npr. broj mogućih kombinacija hromozoma zigota pri oplođenju kod čoveka iznosi 2 na 23 x 2 na 23 = 2 na 46, što predstavlja gotovo neograničen broj mogućuh kombinacija hromozoma; drugačije rečeno: verovatnoća da isti spermatozoid i jajna ćelija se dva puta uzastopno oplode je skoro jednaka 0;
  • oplođenjem se genetički određuje pol, koji kod sisara zavisi od spermatozoida; ako se jajna ćelija oplodi X spermatozoidom obrazovaće se ženski sadrži XX homozome, a ako se oplodi Y spermatozoidom muški pol ima XY hromozome;
                                     

4. Oplođenje kod čoveka

  • od prvog kontakta spermatozoida sa prvim omotačem jajne ćelije korona radiata pa sve do podele zigota na dve ćelije protekne 24 sata
  • kortikalna zrnca se izbace za 1 min u prostor između membrane jajne ćelije i zone pelucide
  • odnos polova među novorođenom decom je 105 muških na 100 ženskih, ali je mnogo veći u prvom tromesečju trudnoće kada iznosi 120 muških naprema 100 ženskih. To se uglavnom tumači manjom masom i većom pokretljivošću Y spermatozoida Y hromozom je znatno kraći od X hromozoma što se kasnije donekle izjednačava većom smrtnošću muških embriona muških embriona i fetusa ima više među spontano pobačenim i mrtvorođenim
  • spermatozoidi se proizvode u velikom broju: minimalna procena je oko 100 000 na čas u svakom testisu; maksimalna životna proizvodnja spermatozoida je oko 500 milijardi što znači na svaku oocitu oslobođenu iz jajnika ovulacijom proizvede se milijardu spermatozoida;
  • prosečan ejakulat izbačena semena tečnost muškarca sadrži oko 182 miliona spermatozoida, od čega u matericu dospeva oko milion najveći broj se izgubi na samom početku, a u početni deo jajovoda manje od 1000; do mesta oplođenja stigne tek 20-200 spermatozoida;
  • kada se ovulacijom oslobode, umesto kao što je uobičajeno jedna, dve jajne ćelije i oplode sa dva spermatozoida nastaju dizigotni ili dvojajni blizanci; kada se iz jedne oplođene jajne ćelije obrazuju dva nezavisna embriona onda su to monozigotni jednojajni blizanci; ako oni ostanu spojeni nekim delom tela onda su to sijamski blizanci
  • razdaljinu u jajniku od 15 cm 3000 puta je veća od dužine spermatozoida spermatozoidi prevale za 1 sat putujući brzinom od 3 mm/min;
  • od momenta dodira opni spermatozoida i jajne ćelije pa do prve deobe zigota protekne 12 sati;
  • pre ovulacije primarna oocita završava mejozu I za samo 24 časa;
  • i na kraju ova slika spermatozoida na površini jajne ćelije


                                     

5. Literatura

  • Švob, T. i suradnici:Osnove opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
  • Popović, S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990
  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
                                     
  • putovanja jajovodima do materice, kao i u materici, moguće je oplođenje Ukoliko do oplođenja ne dođe, odumrla jajna ćelija se zajedno sa endometrijumom
  • hermafroditizam, odnosno dvopolnost. Iako se u jednom telu stvaraju oba pola oplođenje je najčešće između dve jedinke mada postoji i samooplodnja - partenogeneza
  • mrežom krvnih sudova. Oplođenje je kod najvećeg broja vrsta spoljašnje, mada je kod manjeg broja prisutno i unutrašnje oplođenje Polažu veliki broj jaja
  • spermatozoida i služi za njegovu interakciju sa jajnom ćelijom prilikom oplođenja Nastaje od Goldžijevog aparata tokom spermiogeneze kada se spermatide
  • značenja, v. Plod razvrstavanje Plod je organ biljke koji se posle oplođenja razvija iz cvijeta, pre svega iz plodnika u kojem se nalazi sjeme. Dijelovi
  • obrazovanjem spermatozoida i jajnih ćelija u istoj jedinki hermafroditi Oplođenje se vrši između dve jedinke. Krvni, respiratorni i ekskretorni sistem ne
  • crnca. Jednojajni blizanci nastaju oplođenjem jedne jajne ćelije jednim spermatozoidom, a neposredno posle oplođenja dolazi do podele oplođenog jajeta
  • čest je polni dimorfizam, a polne žlezde i njihovi odvodi su parni. Oplođenje je unutrašnje. Kod nekih predstavnika razviće je direktno ametabolno
  • smeštene dve centriole jedna će obrazovati deobno vreteno prve deobe posle oplođenja a drugi predstavlja bazalno telašce biča spermatozoida središnjeg dela
  • mejoza kojom se broj hromozoma redukuje na polovinu postaje haploidan. Oplođenje koje predstavlja spajanje ženskog i muškog gameta. Spajanjem njihovih

Users also searched:

...