Back

ⓘ Јулијанска година




                                     

ⓘ Јулијанска година

Јулијанска година је мерна јединица за време, а користи се у астрономији. Јулијанска година одговара периоду од тачно 365.25 дана или 31.557.600 секунди. Име произлази од чињенице да овај период одговара просечном трајању године у јулијанском календару, тачно 365.25 дана.

У пракси, овај је период одабран као практичан и интуитиван начин за изражавање дугих временских периода, јер одговара заокруженом броју дана колико траје стварни орбитални период Земље око Сунца, а то је тачно 365.2564 дана.

Јулијанске су године практичне за рад са ефемеридама где је непрактично наводити дане. На пример, орбитални период Плутона је 90.590 дана, но како људи нису навикли обрачунавати дуже временске периоде у данима, много је боље изразити овај период у јулијанским годинама, дакле као "248 јулијанских година". Интуитивно је јасно да је "јулијанска година" период времена који је врло близак стварном трајању године, а и период изражен у јулијанским годинама лако се прерачуна у дане.

Битно је напоменути да јулијанске године нису директно везане за појам јулијански дан, који се такође користи у астрономији. Јулијански дан, за разлику од јулијанске године, није мерна јединица за време већ редни број дана од изабране стартне тачке.

                                     

1. Специфицирање и именовање епоха

Јулијанске године су основа за стандард именовања епоха у астрономији. Епоха специфицира одређени тренутак у времену. Јулијанска епоха Ј2000.0 је синкронизована са земаљским временом ТТ од 1. јануара 2000. у грегоријанском не јулијанском! календару, па се све будуће епохе могу израчунати и именовати према њој. Пример, епоха Ј2100.0 је тренутак тачно 36525 дана 100 јулијанских година иза епохе Ј2000.0.

У астрономији се положаји звезда ректасцензија и деклинација полако мењају услед прецесије, па је при специфицирању координата нужно навести и епоху.

Светлосна година се базира на овој години.

                                     

2. Извори

  • Explanatory supplement to the Astronomical Amanac. P. Kenneth Seidelmann, editor. Mill Valley, Cal.: University Science Books, 1992. Pages 8, 696, 698-9, 704, 716, 730.
                                     
  • Јuliјanski kalendar јe uveo Јuliјe Cezar 45. godine pre nove ere i koristio se u celoј Evropi do 16. veka, kada su države počele da prelaze na Gregoriјanski
  • prošao od ponedjeljka, 1.1. 4713. godine pne. u proleptičkom julijanskom kalendaru Šablon: Fn. Taj dan se broji kao Julijanski dan nula. Tako je svaki broj
  • svaku redovnu godinu koja počinje u srijedu dominičko slovo E Primjeri: gregorijanske godine 1997, 2003 i 2014 ili julijanske godine 1903 v. donje
  • ili julijanske godina 1917. V. tablicu na dnu. Redovna godina je godina sa 365 dana - tj. godina koja nije prijestupna godina Kalendar za godinu 1805
  • tablice Redovna godina je godina sa 365 dana - tj. godina koja nije prijestupna. Kalendar godine 1806. Rusija Julijanski kalendar, počinje u
  • Julijanska godina je merna jedinica za vreme, a koristi se u astronomiji. Julijanska godina odgovara periodu od tačno 365, 25 dana ili 31.557.600 sekundi
  • dužina godine u Julijanskom kalendaru svetlosna godina se bazira na ovoj godini iznosi 31.557.600 sekunde. 365, 2564 dana - zvezdana godina 366 dana
  • pre ove godine normalno јe da se Јuliјanski kalendar produži u nazad. Ovo se naziva Proleptički Јuliјanski kalendar. U proleptičkom Јuliјanskom kalendaru
  • tablice Kalendar u godini 1810 Rusija Julijanski kalendar, počinje u utorak webpage: Julian - 1810 Rumunjska je koristila julijanski 1919, a Rusija uvela
  • svaku redovnu godinu koja počinje u četvrtak nedjeljno slovo D Primjeri: Gregorijanske godine 1998, 2009 & 2015 ili julijanske godine 1915 v. donje

Users also searched:

...