Back

ⓘ Organogeneza




                                     

ⓘ Organogeneza

Organogeneza je proces obrazovanja organa u ontogenetskom razviću jedinke. Pre gastrulacije, nijedan deo embriona se ne može smatrati posebnim organom. Kod kičmenjaka, početne promene oblika, koje označavaju početak organogeneze, odigravaju se pri obrazovanju centralnog nervnog sistema. Ne samo da se kod kičmenjaka ovaj organski sistem razvija prvi, već je njegova pojava od ogromnog značaja za dalje razviće drugih organa. Celokupna simetrija odrasle jedinke je organizovana oko CNS-a, koji se razvija duž ose simetrije. Kod beskičmenjaka, najčešće se prvo obrazuje crevo i od njega zavisi raspored drugih organa.

                                     

1. Najznačajniji procesi

Sa početkom organogeneze, embrion počinje više da liči na životinju, a manje na nekakvu loptastu tvorevinu.

Najznačajniji procesi u organogenezi su:

  • diferencijacija osposobljavanje ćelija da obavljaju određenu funkciju i
  • morfogeneza oblikovanje nove jedinke.
  • umnožavanje ćelija rast,

Ovim procesima se postiže oblik tela larve ili adulta odrasla jedinka. Kod organizama koji nemaju stupanj larve, na završetku ovog stupnja oblik odgovara onom kod adulta Međutim, mnogi organizmi se ne razvijaju direktno u adulta, već prolaze kroz međustupanj larve koja nema oblik i strukturu kao adult. Larva usled toga prolazi kroz proces metamorfoze preobražaj. Pri metamorfozi dolazi do promene oblika tela npr. oblik tela punoglavca i odrasle žabe, razvića novih organa koje adult ima, a larva nije imala npr. žaba ima udove, a punoglavac ih nema, gubljenja organa larve tako da ih adult nema npr. žaba nema rep.

                                     

2. Organi, derivati klicinih listova

Strukture obrazovane u jednom stadijumu razvića, uslovljavaju nastanak struktura u sledećoj fazi. Tako, svaki klicin list nastao u fazi gastrulacije predstavlja osnovu određenih organa embriona, odnosno diferencira se u određena tkiva i organe u fazi organogeneze. Obrazovanje organa odvija se postepeno. Prvo se u klicinim listovima odvajaju širi predeli polja koja predstavljaju primarne začetke organa, a zatim se unutar polja odvajaju delovi za pojedine organe sekundarni, tercijerni i dr. začeci organa.

                                     

2.1. Organi, derivati klicinih listova Derivati ektoderma

U ektodermu prvo odvaja polje koje će dati epidermis i polje koje daje nervnu ploču.

Nervna ploča predstavlja primarni začetak nervnog sistema. NJene bočne ivice se nabiraju i spajaju u nervnu cev što se naziva neurulacija. Nervna cev će se dalje diferencirati na:

  • zadnjeg moždanog mehura, rhombencephalon-a, od koga se razvijaju mali mozak i produžena moždina
  • prednji deo, od koga će postati mozak i koji se sastoji se od tri proširenja mehura
  • prednjeg moždanog mehura – prosencephalon-a, od koga nastaju veliki mozak i međumozak
  • srednjeg moždanog mehora, mesencephalon-a, od koga nastaje srednji mozak i
  • zadnji deo, koji će dati kičmenu moždinu.

Od ektoderma nastaju sledeći organi/tkiva:

  • adenohipofiza
  • epifiza
  • derivati epidermisa kao što su: dlake, perja, nokti, kožne žlezde
  • epitel prednjeg i zadnjeg creva
  • srž nadbubrežne žlezde
  • traheje zglavkara
  • nervni sistem
  • škrge beskičmenjaka
  • neurohipofiza
  • epidermis kože
  • pigmentne ćelije
  • sočivo i rožnjača oka


                                     

2.2. Organi, derivati klicinih listova Derivati endoderma

Endoderm primarno obrazuje arhenteron pracrevo, a zatim se javljaju pupoljci od kojih će se razviti organi za disanje, jetra, pankreas i dr.

Od endoderma nastaju:

  • ždrelo
  • jetra
  • prvobitne germinativne ćelije
  • pluća
  • pljuvačne žlezde
  • srednje crevo
  • timus
  • krajnici
  • škrge kičmenjaka
  • paraštitna žlezda
  • štitna žlezda
  • pankreas
                                     

2.3. Organi, derivati klicinih listova Derivati mezoderma

Na leđnoj strani embriona, od glavenog ka repnom delu, grupe mezodermalnih ćelija obrazuju segmentisane somite. Unutar somita se diferenciraju ćelije koje će dati krzno kože, skelet i mišiće. Od bočnog mezoderma razviće se pleure i unutrašnji organi.

Kod mnogih kičmenjaka osovinski skelet prolazi kroz tri faze u razviću:

  • koštanu.
  • vezivnu, kada je potporni sistem predstavljen notohordom;
  • hrskavičavu i

Vezivnu fazu, smenjuje hrskavica, a zatim se obrazuje kost.

Od mezoderma nastaju:

  • kora nadbubrežne žlezde
  • urogenitalni sistem
  • gonade
  • vezivno tkivo
  • dentin
  • srce
  • peritoneum
  • krzno kože
  • krvne ćelije
  • mišići
  • skelet
  • masne ćelije
  • krvni sudovi
  • mezenterijum

U početnim fazama organogeneze većina organa je malih dimenzija, sa ćelijama bez određene funkcije. Rastom i diferencijacijom organi postaju sposobni da obavljaju specifične funkcije.

U organogenezi čoveka prvo se počnu razvijati oni organi kojima placenta ne zamenjuje funkciju: CNS i kardiovaskularni sistem. Zbog njihovog naglog i ranog rasta nastaje nesrazmernost tela embriona na kome su glaveni delovi znatno veći i napredniji u razvoju od zadnjih. Takođe se javlja i nesrazmera nekih unutrašnjih organa što je posledica njihove posebne funkcije tokom embrionalnog razvića; npr. jetra u njoj se odvija hematopoeza - stvaranje krvnih ćelija ili nadbubrežna žlezda u njoj se stvaraju materije nephodne za sintezu hormona u placenti koji održavaju trudnoću.

                                     

3. Literatura

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Švob, T. i suradnici:Osnove opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989
  • Popović, S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990
                                     
  • u užem smislu, ali omogućavaju njegovo preživljavanje. gastrulacija organogeneza Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990. Popović
  • gastrule. Gilbert, Scott F. Developmental Biology. 9th ed. Sunderland, MA: Sinauer Associates, 2010: 333 - 370. Print. gastrulacija, organogeneza Ectoderm
  • tri etape ljudskog embrionskog razvoja: oplođavanje & implantacija, organogeneza i fetalni period. Podložnost embriona, kao i stupanj nepoželjnog dejstva
  • nazivaju klicini listovi i oni predstavljaju osnove budućih organa. U fazi organogeneze petoj fazi razvića, dolazi do formiranja organa. U svakom od klicinih
  • jajašceta. Usađena jajna ćelija naziva se zametak ili embrion. Po završenoj organogenezi poslije trećeg mjeseca trudnoće zametak postaje plod odnosno fetus.
  • ima interakciju sa NM23 - 2, nukleozid difosfat kinazom koja učestvuje u organogenezi i diferencijaciji. Za RAR - srodni orfan receptor beta pokazano da uspostavlja
  • ima interakciju sa NM23 - 2, nukleozid difosfat kinazom koja učestvuje u organogenezi i diferencijaciji, kao i sa NM23 - 1, produktom tumor metastaznog supresor
  • rasta i razvoja organizma npr. u toku embrionalnog i fetalnog perioda, organogeneze kada se uklanjaju tkiva i ćelije koji nisu potrebni, a obavili su svoju
  • placentalnu barijeru i dospeva u krv fetusa, uzrokujući brojne pomećaje u organogenezi uključujući pojavu smanjenog mozga mikrocefalija. Države povremeno pokušavaju
  • sekvence. Kongenitalna opstrukcija urinarnog trakta u kritičnom vremenu u organogenezi ima dubok i doživotan uticaj na funkciju bubrega, uretere i bešike. U

Users also searched:

...